Otadžbina

47 4 ПРЕКО ГРАНИЦЕ ф — Ја сам Гаја Симић из Ватовца, округа пошаревачког ! — Па која вам је невол>а ? — Да ти кажем кад нас питаш. Кренули нас од наших кућа чак изј пожаревачке кахије, па нам нису дали ни да понесемо ни хаљина ни обуће ни трошка. Веле «Батали, чо'че , не ћетс ви дал.е но до Сви лајнца». Тамо ће, каже, дочекати нас смена, којој ћемо предати даске, па ћемо се, каже, вратити кућама. Кад ми у Сви.зајнац, а начелник станице не да ока огворити, кака смена, вели, терајте ви те даске даље, не знам ја ни за какву смену. Шта ћемо кукавци, влас заповеда, хајде даље. Иадасмо се смени код началника станице у Медвеђи. Кад тамо, а оно не само да нема смене, већ нам не дадоше ни хране, ни за нас, ни за стоку. Мислимо од сваке руке, мора да је зорли потреба за ове даске, другаче не би потрзали народ по 'ваком времену да се потуца са стоком; хајде дал>е. Срећом у Ћуприји десио се некакав душеван човек началиик станице те нам прими требовање , нахрани нас и стоку, али, вели, нема браћо смене, већ претрпите се још мало. Да'ко буде на којој другој станици. Кад ми у Параћин ништа, ми у .Товановац, ништа, нигде не ће ни требовање да нам приме. У Делиграду нам тек дадоше хлеба, и то не свима, а за стоку ником ни мукајет. Ево господине, данао је десети дан како се потуцамо са ово мало жалосне стоке, како се мрзнемо и цркавамо од глади. Стока нам се рашчепила на овој поледици, а ми... камо срећа да смо сви поскапали да се више не мучимо... Беше ме стид наше етапне службе да би у земљу пропао пред оним јадницима. Ја им обећах да ћу се за њих постаратм на свакој станици до Књажевца идаћу одмах из Вање телеграФисати коме треба да се казне они који су криви што су се они тако намучили, покушах до и.м иротумачим како су начелници станице не-