Otadžbina

476

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

гао да, одговори шеФу болнице Д-р. Попсу кад јв овај тражио кола и сламе за болеснике — «сиктер бре» Пред уласком у Бању сретох један транспорт рањеника (беше их 21) добро спремљен на саоницама. Болничар Алекса Ташић, који је водио транспорт изађе ми сам на рапорт. Ја сам одмах телеграфисао пз Бање у Делиград да се спреми све што треба за дочек овог транспорта, јер то је испрва била главна махна не само станица већ и болница , да једна другој нису јављале полазак каквога транспорта. Не мог\ да и овде не запишем неколико речи које сам чуо од рањеника тога транспорта , који сретох пред Бањом. — Добро нам је госоодпне. у Бањској болници лепо су нас гледали, и тек за то што је јутрос стигло много тежих рањеника оправили су нас за болницу у Ражњу! — Јесу ли вам пред полазак дали што јести ? — Јесу, добро су нас нахранили, добро су нам прострли у сонице, и добро су нас покрили , тек једно нас је страх... — Од чега 1 — Знаш, господине , ови началници станица тако мало дају сена стоци, да коморџије морају да узимљу ово сена испод нас да изхране стоку, па знаш, господине џомбе су путем, све смрзнуто к'и камен, а преломљена кост, труцка се, знаш како је . Ако је болничар Алекса урадио што сам му заповедио , за цело нису више ови рањеници страховали ©д тога. У варошици затекох на пијаци пред среском кућом, у којој беше смештен један део болнице, преко две стотине волова где леже не снегу и ђубрету , и ако у Бањи има штала за пет стотина коња... Не беше никога да заповеди, да држи ред...