Otadžbina

11РЕК0 ГРАНИЦЕ

477

У болници — али шта сам нашао у њој и шта се према томе истога дана урадило, то је опширно описано на другом месту *) Овде ћу поменути само да сам у њој нашао 80 постеља а 191 рањеника и болесника... У вече првог дана овога мога пута, пошто сам ексиедирао све деиеше и наредбе, ја < ам скоро до по ноћи нисао рапорт шефу штаба. Ако се добро сећам између осталога поменуо сам и овај ред мнсли, које ми се силом наметаху : Према напретцима наше војске ми немамо возова. У свима околним селима нема ни једног сељака који код куће преноћи. Ако нема својих волова он тера волоке оних који су у војсци. Ако не ће, дотерују га везана, па ииак — коморе нема и нема. Ако рат потраје дуже, «иаша народна вуча" издаће нас тако да се може несрећа догодити. Томе би се једино могло помоћи ако би се за линије Дубравица — Пожаревац — АлексинаП и Смедерево — Алексинац набавиле четири друмске локомотиве (једна кошта 2000. дук.). Вал»ало би само на неколико места , код Вел. Поповића за брдо над тим селом и код Ражња за партију до Јовановца имати спремних запрега , које би терете преносиле преко брда те их предале другојлокомотиви. Тако исто између Вагрдана и Јагодине. Срећом те је наша војска после наших првих победа ушла у богату стару Србију где се имала чиме хранити, иначе би све победе биле излишне. . Војска би се морала вратлти због глади и онда би тек увидели надложни да је требало раиије мислити колико се може војска ослонити на «наоодну вучу», а колико вал>а имати својих сопствених војних возова. Сутрадан, 22 Децембра, пошли смо даље. Поледица као стакло. *) Види моју »Историју сри. војнога савитета. Каига трећа. Страна 138 и даље.