Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

481

под таким околностима платио својим животом. Он је умрво крај својих рањеника. Није овде место да описујем стање у ком сам нашао треКу пол>. болницу тимочкога кора, нити да-казујем за шго још не беху готове бараке које смо подизали за болницу. То је све на основу званичних докумената описано опширно на другом месту (в. историја срп. вој. санитета, књига III, стр 140—-148). Али не можемо а да не поменемо неке појединости које су карактеристичне за целокупну радњу «надлежних м у позадности активне војске. За време када се организовала болница у Књажевцу био је начелник станице неко но имену Иван Ђурић. Он није хтео, на толике молбе шефа болнице у оној жалосној кућици која је изабрана за болницу, ни да направи патос, ни врата. ни Фуруну, није хтео набавити ни ногаре ни даске, ни судове за кување, ништа. Кредит за храну болесника, који је отворен још при мобилизацији, исплаћен је шеФу болнаце тек 22-ог Децембра, а дотле је лекар из свога џепа куновао храну за болеснике и то од механџија, а ОФИцири су се хранили о своме трошку. Међу овима нађох и оваке дијагнозе: хронична гонореја, болови у стомаку и красте ! Завојног прибора не беше никакаог, за то Др. Ђукић није могао ни да обнови завоје оним рањеницама које није имао где задржавати у својој болници и које је експедирао даље. За то су и стизали многи рањеници у Бању ал. са тако окорелим завојима који су већ засецали у набрекле мекане делове. — Ама, колега, што нисте првога дана искали завојног прибора ? — .Гесам непрестано требовао , али ево какве сам одговоре добијао ! — и он ми показа једну депешу управнпка глав. сапитетскога деиоа у Београду која је овако гласила.