Otadžbina

482

ПРЕКО ГРДНИЦЕ

„Тражонс предмете послаНу ако добијем кола. Др. Ммшковичев« Ако добије кола. !... Ја сам одмах из бсмннце телеграФпсао министру војном да се завојии прибори морају одмах послати у Књажевац па макар то било на каруг^ама београдским, а у исти мах послао сам депешс најближим пододборима „Црвеиога крста" да помогну док не стигну прибори из Београда. — За што бар пе изабрасте какву пространију кућу за болницу, док не буду бараке готове ? Д-р. Ђукић слеже раменима и показа руком на садашљег начелника станице газда Гавру Аничића , а овај рече. — Па нема а господине. Сами видите да су овде саме развалине ! — Молим вас, хајдемо заједно да видимо да ли баш нема ни једне боље куће за болницу ! И ја узех начелника станице за руку па пођосмо улицама и за тили часак нађосмо да су далеко удесније ове куће : Љубе Пироћанца , г. казначеја , Илије Божиновића, Симе Живковића, Петра Миловановића, Јанаћка ПроФкровића и Илије Живковића, дакле осам кућа. Иачелник станице бранио се тиме да је у једној интендантура и војиа пошта, у другој И бригада» (т. ј. штаб бригадни, и ако је овај давно био на граници), у трећој управник магацина. — Баш и кад се та надлештва не би могла привремено сместити по механама, остаје још пет кућа које сте могли употребити за болннцу ! — Ама , господине , не могу ја гстерати људе из њихових кућа ? — То иијо ни нун<но, али сте могли захтевати да власт нађе тим Фамилијама бесплатне станове за месец два дана у Бањи алексиначкој, па би људи драге вољв