Otadžbina

преко границе

485

Ваљало је преко Тресибабе. Ми поранисмо колико се могло боље и ја оставим г. МилутиновпКа сама у колима па појашем мога коња. Кад пођосмо чинило ми се као да имам крила. Прм свем том било је близу подне док изађох на врх Тресибабе. Ја не смем да описујем муку коју су мучили коморџије које сам видео на омпм леденим серпеитинама уза Тресибабу. Људи су морали секирама засецати лед по низбрдици пре но што почну спуштати своју стоку и своја кола. Уз то магла беше тако густа да се није могло видети од једне телеграФске мотке до друге... Колика је људима била невоља судите по овоме. На сред друма лежи грдан турски топ без лаФета... Понели људи по заповести , али кад су видели да ће ради тога старинског парчета бронзе , које нема више вредности осем на оку, а они бацише на сред друма па одоше... Они су знали да ће их казнити , ако хоКе и нек убију, али тај се терет са оваком запрегом и по онакој поледици не преноси преко Тресибабе. Ја се само прекрстих кад угледах оно чудовиште на друму. Доцније се нисам крстио, јер сам те старе турске топове налазио посејане по друму чак доПирота... Онај који је наређивао да се те старе турске крнтије сада вуку, за цело није имао ни појма како иде с транспортима хране и рањеника. Кад на врх Тресибабе помислих на рањенике , па кад видех да на место некадашње механе «по плану« стоји згариште и мало даље некаква жалосна к^па од дасака из које се пуши, и кад ми рекоше да је тај наслон дасака једина механа између Пандирала и Књажевца, ја се згрозих. Апсолутно је немогуће да рањенички транспорт по оваком времену стигне за дан из Пандирала у Књажевац. А где може заноћити на Тресибаби ?... Сетих се да су на томе месту биле некакве колиОтацвина XI 43, 32