Otadžbina

488

Н А ПРЕСТОЛУ

казивања провиривало је: видите шта ја могу да учиним само кад хоћу, а вм ми не верујете, не знате да ја имам моје л>уде и уза самога краља. Кум је хтео одмах по одласку Валиургином да води свога кумашина у своју механу; та Ханс је данас више вредио но читава банда да свира у механи. Али Ханс није хтео да пође с кумом. Рече доћи ће доцније. Сада му се не иде од куће. Тумарао је по целој кући па онда стаде да гледа краву како једе. «Бага ти је добро тако једном жпвинчету. Други се стара шта ту има јести, а где год имају јасла и у њима сена, ту је код куће». За тим оде у собу па кшмну главом на бабу. Дете је спавало у колевци , он га само тек овлаш погледа. Седе за сто , наслони се на лактове, па покри лице шакама — А гле сат још ради - - роче он на један пут гледајући часовник па дувару и његову шеталицу која се непрестано клатила. — То је још она навила ! Изађе на поље па седе на клупу под трешљом. Тице весело црвркутаху а из шуме се зачу кукавица. — Тако је, и ти тако радиш, и теби мора други да очува твоје младе ! Ханс поче да се смеје за свој рачун. Дуго је гледао у страну; ама зар истина његова жена отишла? Не може бити, ето је ту, она седи норед њега. Како би то било да се растдви двоје што се саотавило за навек ? Он ногледа до себе разрогаченим очима; аја, нема је. С оне стране плота стајаше још пола села, мало и веллко па га гледају. Шпинервастл, његов другар, који је годинама с њиме секао дрва у шуми викну му — Море Х шсе, твоја је леплња пала у мед ! —