Otadžbina

Луна Ћелевић &ЕОГРАД н а п V И ЈЈ Т' о л у, г 49 5 I_ика Се1смс свога рамена па рече»<сД^Ц№ ти за цело дати» Па онда отрча кући. 8а собом је чуо раскалашно сме јање , које се разлегало као да свака стена одговара. Њему се коса накостреши па час га обузима ватра а час му опет зима. То је за цело била каква вила, која се само прерушила у црну Естеру, а што причају за виле, то је цела истина , његов је газда једну видео својим очима, и у самртном часу то је признао; кад је лепа месечина оне тако лутају, умотају се у своје дугачке косе као да имају хаљине на себи. а оно није, па онда у такву ноћ када је мајка отишла од свога детета, онда их се највише ваља чувати... Од како за се зна није се Хансу учинио пут крај језера тако дугачак, макар да он свога века никад није тако трчао као сад. Иајзад стиже својој кући и гле, она хвала Вогу стоји па своме месту. Па ипак је Ханс подуго држао РУку нриелоњену уз дувар од своје куће као да хоће да се увери. Он уђе у кућу. У соби беше још светлости Стара мајка седи на столичици и држи унуче на крилу, једном руком иокрила уплакане очи а другом казује Хансу да полако иде. Ханс није видео у каквом је стању његова пуница он је само на себе мислио, и кад седе за сто учини се сам себи тако стран и уморан као да је дошао из бог зна како далеког путовања. Он је морао непрестано да се потсећа да је код куће , па опет то не беше право код куће ! Стара мајка снусти дете у колевку па наслони подбрадак на своју стиснуту песннцу. Њој је тај дан у четири зида са свим другаче прошао но Хансу напољу. Пошто одведоше Валпургу, кад оде и Ханс, остаде другарица њене ћерке код ње. Разговор о томе како ће сад бити Валцурзи беше брзо свршен , јер ни једна ни друга не знађгше ништа о томе. Када се смрче онда