Otadžbina

496

НА ПРЕСТОЛУ

другарица каза да мора кући, али ће сутра рано опет доћи. Баба клпмну главом. Њој беше право да остане сама, онда ће лакше да мисли о своме детету. Најпре је очитала молитву за њено срећно путовање , али то јој је било тако лако, да је говорећи молитву мислила са свим на друго нешто. Најпре је помислила сад Валпурга чита исту молитву , са сваком речи оне су дал.е једна од друге, али у души су опет заједно. Беше јој мило што је Валпурга тако напредна у свему, може се човек слободно на њу поуздати. Истина тешко ће јој бити онако самој у страном свету , али најзад и то су људи. У мал је не обузе страх да ли ће Валпурга издржати ? Истина она је тако честита и паметна , али да ли ће таква бити и у искушењу? (< Ти ме не ћеш ојаднти тебе ми не може нико проневалалити ! — рече баба гласно и престаде се молити. — У један мах осотн се страшно усамљена , напуштена. Она још ни једну ноћ није заноћила без Валпурге ; погледа у звезде, о да хоћс скоро сванути. Ханс је барем могао остати код куће; али опет велика је то част кад га је сам г. нопа одвео у механу, као што јој је причала Валпургина другарица која је то видела. Он ће сад за цело послати стара-мајци једну литр} старог вина да прихвати душу, па макар и чокањ да пошље, добра је вол.а ту. Језик јој се беше прилепио за непце, она силно зажели да окуси који гутљај вина н дуго изгледаше да ли још нема механџијине слушкиње где носи боцу под кецељом , али забадава! Сада јој се нешто сажали на себе саму, па стаде горко плакати. Хеј, да је њен муж јоште жив ! Удовица сиро.та, она мсра само да живи за другога, а како је њој, то нико не пита. Она је плокала, али у сред плача јстаде; међер си ти баш грешна душа; зар ти није доста што имаш храну, стан и одело, и што ти нико ни једну реч на криво не каже ? Благодари господу што си још у снази да можеш за другога по нешто да урадиш.