Otadžbina

II А ПРЕСТОЛУ

Сузе јој олакшашо ; мстина потекие су рад беспослице, али тск олакшале су тугу. Као да се стиди свог унучета , и ако оно још ништа не види и не чује, окрете се од љега, убриса своје смежурано лице од суза па му певаше веселе песме. Па онда је опет дуго чекала док је Ханс дошао. — Где сп до сада био по Богу ? — Ни ја сам не знам. — Да л' је, Воже, Валпурга већ стигла ? — Може бити, са четири коња брзо се вози ! ~ Чуј еш како рпче сирота крава у штали ? Касапин је пред мрак отерао теле, а она сирота није навикла на самоћу. Просто је страшно како тужи. Отиднидер мало до штале, да ако је мало умириш ! Чим Ханс уђе у шталу, крава се утиша. Тек што он пође, она опет стане рикати. Он се опет поврати, милује је руком, говори јој пешто, а она мирна ка јагње. Али чим он из штале, она се дере. Кад му се досадило тако трчкарати из собе у шталу, он положи Још сена у јасло , па седе и сам поред краве на један навиљак. Најзад леже крава па заспа а и Ханса поред ње савлада сан. Био је уморан ко никада дотле. Није шала, шта је чуда наш Ханс у тај дан преживео, то ваљда није нико други претурио преко главе! XII. Кад се Валпурга сутра дан у дворцу пробудила, мислила је да је код своје куНе, па је све око себе зачуђено разглодала као да још сања. Тек постепено сетила се свега шта је било. Она зажмури још једном те очита јутрењу молитву, па онда слободно погледа. Та и овде сија оио исто сунце које обаојава и њену колебу крај језера. Онда усгаде са свежим самопоуздањем. Дуго је стајгла на гтрозору и гледала на двор.