Otadžbina

498

II А 11РЕСТ0ЛУ

Од варошког живота овде се није ништа видело. Дворска пијаца , окићена китњастим наранџиним дрвљем беше далеко од варошке вреве. Само два шил>бока на дворској канији одаху са својим пушкама горе—доле. Валпургине мисли одлетеше кући. Учини јој се као да својим очима гледа шта сад раде у колеби крај језера. Она чисто чује како мајка ситни дрва да наложи ватру , како са кухињске полице дохвата онај жижак који она добро зна. Млека имамо у кући , та ми сад имамо нашу краву. Ала ће се мајка радовати што ће опет сама да музе. Сад она ложи ватру а мисли на ме, а тице у грању наше трешње цвркућу : Наша је газдарица отишла, али смо добили краву Валпурга се смеши па мисли даље : Мој Ханс за цело спава. Да га човек не пробуди он би спавао до подне аУстај, Хансе, изгоре те сунце !» виче сад мајка, и он устаје, умива се на бунару , па сад доручкује , а деге је добило доброг свежег млека. Ах та да сам барем краву л.удски загледала ! Сад иде Ханс у механу да купи сена за краву. Само ако га не превари, јер механџија је прави обешешак. Сиромах мој муж, њему је сад теже без мене но нашем детету. Али хвала Богу има он толико посла. Сад је добро време за риболов, сад он не ће у шуму. Ено га где скаче у чамац да све трешти ; весла бућнуше у језеро , и он вози у језеро да лови рибу... Валпурга је хтела и дал>е да замишља како ће бити у подне па довече, наједан пут чисто јој памет отаде, она то осети у глави — та тако отићи од куће или у мрети, то је једно исто ; од куда ти знаш шта ће бити на један сахат пошто си умрла ? Као да је некакву аветињу угледала, она се брже бол.е окрете госпођици Крамеровој па рече, — Хајде да штогод разговарамо! — За тоннје нужно било Крамерову молити. Она стаде причати Валпурзи како