Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

499

се у целом двору само о томе говори да је њу краљица синоћ пољубила , и да ће то сутра стајати у свима новинама. — Р1ди бедо ! — рече Валпурга , а Крамерова јој протумачи како она може таке изразе употребљавати кад с шоме говори, али ни по што кад с другима разговара ; треба увек скромно казати своју мисао а не тек тако избацити по један звук као каква тица. Валпурга је зинула од чуда и слушала је даље као да Крамерова још говори, па онда рече «Готово тако исто рекао ми је и покојни отац једном, али ја то опда нисам разумела Сад разумем, и ево шта сам хтела казати: Варошани мора да су много боспослени људи кад око тога дижу толику хуку-буку». У себи је опет завршила са «Иди бедо". Мали нринц беше се пробудио, Валпурга узе га у иаручја и усиављиваше га гласно певајући »Л\ г 1г 1)ен1е зет уегћип<1еп Чпс1 Геа!; ^екпирМ ејп, ОШсквеП^ вет с11е 31ипс1еп "УУапп ћејватеп ает«. Кад је дете на њеним грудима заспало , и она га положила опет у колевку , осврте се и виде на прагу краља и његовог личног лекара. — Та ти славно певаш ! — рече краљ. — Иди — заусти Валпурга , па брзо настави. — Та певам тек онако колико за кућу треба ако и није бозна како лепо ! — Уз то је гледала у Крамерову тумачећи сама себе. Краљ и његов лекар радосно гледаху дете. — Дан са свим другачије изгледа кад човек први цут погледа у очи своме дету ? — рече краљ и Валпурга брже боље допуни његове речи.