Otadžbina

500

Н А ПРЕСТОЛУ

-—За цело; тада човеку цео свет другчије изгледа. Сад је господин краљ велику истину казао ! На то јој нико ништа не одговори, само се краљ осмехнуо. Он оде са својим лекарем, а Крамерова стаде Валпурзн да чита прву заповест дворскога живота. — Ти не смеш никада Његовом Величанству Краљу или Њеном Величанству Краљици казати ни једну реч, док те што не упитају ! — То је паметно. Тако се бар не може ништа глупо изрећи. Е баш је то паметно уређено — викну Валпурга зачуђеној Крамеровој — то ћу ја добро упамтити ! Уа доручком у дворском павиљону могло се сазнати да је госпођица Крамерова а можда и Валпурга истину казала. У групама које се искупљају на веранди иод наранџама, шушкаху пријатељи поверљиво — пошто се сваки најпре уверио да се злим језицима могу попустити дизгини — како се Краљичина сентименталност показала у њеном понашању спрам дојкиње. Та слатка пренемагања, то је већ насљедно у * * * ском дому Прва дворска госпођа на ново се — говораху — разболела што је Краљица поступила тако противно свакој етикети. — Краљица сама одузима важност својим знацима благовољења! -- рече једна постарија дворска госпођа која је имала на глави бар три литре туђе косе. —• Ништа није отужније него непрекидна разњеженост ! — рече друга врло дебела и врло богомољна госпођа, али је одмах похитала да то пањкање замота плаштом хришћанске љубави и рече — та Краљица је управо још дете ; она је тако добра ! Смирена дворска госпођа беше с тиме осигурана на обе страна; била је и уза зле језике, и уз љубавна срца. — Ви изгледате као да сте мало спавали ? — рече једна старија госпа једној млађој која беше бледа.