Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

501

— Погодили сте — одговори ова — сву ноћ сам читала крај једие једине свећу последњу свеску Фраицуског романа — и оиа помену паслов најновијег Фран. романа у коме не беше ништа двосмислено. — Врло :\анимл.ива књмга даиас ћу вам је вратити ! — Опда ћу вас ја молити за тај роман — и ја!— п ја ! повикаше с више страна. Смпрена дворска госп< ђа није хтела ништа да чује за ту ћавољу књигу, и ако ју је кришом давно прочитала. Она сврну разговор оиет на Валпургу, јер је знала нешто најновије о њој, а то је да врло лепо пева. — Ко пева лепо ? — упита гроФица Ирма пристуиивши њима. — То је нешто, за вас, драга Вилденоргска; од ВалП} рге можете научити много нових песама за вашу цитру ? — Ја ћу иричекати док одемо у шуму. Таква сел,анка у дворским собама то је бесмислица Еада ће се двор преселити у крал.евски летњиковац ? — Тек иосле шест недеља ! Још се много говорило о Ва шурзи, и једна дворска госпођа примети да је то просто интрига личиог лекара што се баш та његова земљакуша морала узетп за дојкињу, тај човек све отвара себи иове савезнике, он зна да ће та његова селанка имати велики уплив код Краљице. За тим се говорило опшпрно о ннтриганству личног лекара, који се преткара као да искрено спмпатишо са пренемагањима краљичиним , јер то је јасна ствар,, ко се тако дуго одржи у дворскчј милости, тонисучиста иосла. — Па онда, знате — рече једна врло мршава госпођа — лични лекар пије ни издалека тако стар као што се прави. Он једва ако је ушао у пету десетину годима, мора бити да је своју косу бело оФарбао само да изгледа достојанствеиији и поштовања достојн ији!О таџвица XI, 44. 33