Otadžbina

50"

II А ПРЕСТОЛУ

Свм се насмејаше овој досетци. Пре доручка дворани су се свагда делили у две групе у мушку и женску. У мушкој групи разговарало се о деиешама које су разаслате свима дворовима, о одговорима који су већ стигли и непрестано стижу Тек после доручка имала је да се састане седница министарства Краљевскога дома и дворског маршалства у којој ће се одредити ко ће се осем краљичиних родитеља још позвати на крштење. Шта више поговарало се да ће на ту свечаност и сам папа послати нарочитога нунција да с владикама обави принчево крштење. Са тако великих висина умео је краљев ађутант, брат гроФице Ирме да сврне разговор опет на Валпургу. Хвалише њену леноту и како је смешна у понашању, а већ иије ни овде заборављено да се доцмаче краљичин пољубац; ађутант је о томе пољупцу начинио некакву досетку да су се сви морали смејати. На један пут рекоше: «Краљ !» Груие се раставише и начинише две врсте. Краљ прође иоздрављајући у Дијанину дворану, где се доручковало. На плафону беше некакав Рубенсов ђак израдио богињу Дијану са њеном женском ловачком свитом. Дворски маршал поднесе краљу читаву хрпу депеша. Краљ рече нека их он сам разгледа, па ако нађе нешто осем честитака, нека му после реФерише. Сви седоше за доручак. Овде у вароши не беше за доручком тако слободно и весело као у летњиковцу. Сви беху још узбуђеии од пропЈме ноћи. Све ти је то само шапћући разговарало. — ГроФице Ирма — рече краљ — препоручујем вам Валпургу, она је Фигура какве ви волете, осем тога можете од ње научити лепих песама као и њој друге песме показати ! — Хвала, Величанство. Ја само молим Ваше Величанство да би милостиво изволели заповедити првој двор-