Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

303

ској госнођи да ме овласти у свако доба улазити у собе Његовог Височанства краљевића престолонасљедника! —I Хоћете ли се за то постарати, драги РитерсФелде ? — рече крал. окренувши се дворском маршалу. На дну стола стадоше честитати Ирми; разговор оста везан за Валпургу. Краљу донсше јутрење новине. Он их брзо разгледа па викну незадовољно. — Врбљива штампа ! Крал.ичин пољубац већ је у свима новинама ! Његово се лице натушти; беше очевидно да му ни Факт не боше по вол >и а камо ли разговор о њему чак по новинама. Пошто је мало поћутао, краљ рече: — Господо и госпоће, ја вас молим да се састарате за то да краљица о овоме ништа не сазна ! Он устаде и брзо оде. Дружина се полако разилазила. Смирена дворска госпођа могла је сада отворено приступити злим језицима. Плашт хришћанске љубави беше постао излишан: крал^ већ беше сит сентнменгалне краљице... Да не буде гроФица Ирма ?... Ко зна, то је можда врло фин план што је наређено да је њој свагда слободан приступ у собе престолонасљедникове ? Краљ ће се с њом тамо састајати... Хм, хм, ко зна ? Беху врло даровити у измишљању најзамршенијих комбинација, које су међу тим врло пажљиво међу собом претресали. На Валпургу и на Краљицу па чак и на принца није више нико ни мислио. XIII. — Тако злато моје ! Сад си први пут видео сунце и да Вог да те оно гледало седамдесет и седам година у срећи и у здрављу , а кад прође тих седамдесет и седам година, онда да Бог да да добијеш опет осуство. Синоћ су теби за љубав запалили хиљаду милиона свећа, 83*