Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

505

— То сам разумела, упаде Валпурга у реч, а Крамерова настави : — Веруј ти мени, ја сам имала шеснаест предака на двору — управо било их је само шест, али шеонаест некако ленше звони, за то је Крамерова допустила овај накит —- има толико покољен.а како моји претци служе у двору, мој је отац и сада касгелан у краљевском летњиковцу , где сам се п ја и родила. Ја добро познајем двор и могу те многом чему научити ! — А ја радо учим — уметну Валпурга. — Ти мислиш да су овде сви л.удч добри и благи? Веруј ти мени кад ти кажем да на двору има свакојаких људи и добрих и рђавих , ту ти је кошија свију врлина и свију порока , ту се догађају ствари које ти и не слутиш и не дао ти Вог да их сазнаш, само што је то све овде прикривено учгпвим и љубазним обичајима. Ја тебе само јсдно молим : остани таква каква си дошла, и да Вог да се кућп таква иста вратила ! Валп^рга је зачуђено погледа. Зар би ко њу могао променити ? Јавише да је се краљпца пробудила и да Валпурга с принцем иде к њој. Она пође с дететом у наручју а за њом лични лекар, госпођица Крамерова и још две дворкиње. Краљица лежаше мирно у својој постељи, само окреге лице поздрављајући их. Један широк суначани зрак иродираше косо испод загрнутих завеса у собу ; сада беше још лепње и мирније у тој соби. — Добро јутр > ! — викну краљица срдачно — дај ми моје дете ! Она се загледа у лице своме детету , које беше у њеном наручју, па онда подиже очи и негледајући ни у кога прошапта. — Први пут дању угледах своје дете ! —