Otadžbina

508

Н А Г1РЕСТОЛУ

— Истина ? Марим ја, мени је право ! Валпурга се смејала догме год су јој меру узимали тако да је кројач морао молити да се малко само смири. Трпајући меру у џеп кројач рече госпођици КрамеровоЈ да је већ иабавио тачне моделе, осем тога, вели, главни управник церемони;а обећао му је послати још неколико цртежа, тако да се нада израдити одело најтачније. Најзад замолн да види прмнца Крамерова му је хтела допустити , али Валпурга неће да чује. Докле се дето ие крсти не треба ннко да га загледа само из радозналости а камо ли кројач. Та онда дете не би имало среће целога н^ивота. Већих баксуна од шнајдера нема Госиођина Нрамерова погледа дворског кројача тако да је овај одмах разумео како се не може нншта против сел.ачких продрасуда, и како не вреди дојкињу забадава дражчти ; кројач се опрости и оде Око тога се Валпурга ирви пут споречкала са Крамеровом. Она није могла да појми како је она хтела допустити да завирују у колевку «Ништа не би могло урећп дсте тако као то загледаше кад оно спава, па још ко да га загледа ? Шнајдер ? Ме-е-е ! И цео несташлук народних песама против-у кројача покуља пз Валпургиних уста. Она узе певати песмд како је иуж јурио кројача. Иг1 ЈивИ^ Б1и1 ипс1 ипуегиа#!' Еч ћа1 ет 8с1тсск еЈп 8с1тс1(1ег; <геј'(§■!. 1Јпс1 \\'аг с1ег У.'ћпе1с1ег пГсћI 1арГег ^аргип^е8о ћаИ' с1ег 8сћпеск с1еп 8сћпеЈс1ег дћт&е. ЈЛе КисћфГапе ћа! ст Еосћ СћћШ, Оећећ ОеЈззећоск« Госпођа Крамерова беше много нзгубила у очима Валпургиним због својега познанства са кројачвм. Ова покуша да је утиша па је упита. — Зар се ти не радујеш ни мало твојнм лепим: халлпнама ?