Otadžbina

НА ПРЕСТОДУ

511

— Ко је с вама добар пријатељ тај може слободно доћи, је ли госпођице Крамерова ? — Дабоме, гроФица Ирма има нарочито овлашћење! — Довешћу ти једну врло добру пријател>ицу, ко]а прекрасно пева а глас јој је тако мио — али ја не ћу да ти говорим у загонеткама. Ја знам да свирам у цитру, па ћу ти цитру донети.| — Ти знаш да свираш у цитру! — викну Валиурга па од радости шкргутну зубама. Даље није могла говорити јер краљ уђе. Он само очима поздрави грофицу Ирму, која беше устала и сада се тако дубоко клањаше као да ће на патос сести. — Шта ви то пишете ? — упита Крал.. — Величанство , то оу Валпиргине тајне — рече гроФица Ирма. — Што ту пише може слободно господин Крал> прочитати — рече Валпурга и пружи му започето писмо, Он га само прелети очима, сави артију па је с једним погледом на гроФицу метну у свој грудни џеп. — Ја ћу с Валпургом да певам — рече Ирма. Као што видите, Величанство, музика је најузвишенија ствар овога света. Валпурга и ја одмах ћемо бити једнаке чим заједно певамо. Што друге уметности произведу, нарочито песништво, то сваки мора да тек преведе на свој језик, према своме искуству и према својим погледима. — Заиста, одговори Краљ — само је музика општи светски језик који се не мора преводити, у њему душа непосредно с другом душом разговара ! Валпурга беше зинула од чуда слушајући њихов разговор. За тим се краљ и Ирма наднеше над принца те га мало посматраху. „У идућу недељу биће крштење» рече краљ па оде.