Otadžbina

516

НА ПРЕСТОЛУ

— Ваша љубазност наспрам оне сељачке, врло је похвална,али она вам никада не може битн пријатељнца. Ви ћете спрам ње увек остати милосгива добротворка; та вас сељапка никада ни за што че може преклрети, и ако се усуди она не ће моћи свој прекор одржати. Прост разум, готово би се могло рећи природа нема никаквог оружја противу арсенала образованости ! Ирма се трже од тих речи, а лекар настави мирпо даље — Ви стојите према том наивном чеду из народа као одрасан човек спрам каквог детета, Га још непрестано страхујем да сте ви пропустили наћи себи пријатељпцу мз свога сталежа ! — Сталежа ? Зар сте и ви аристроката ? Лекар протумачи Ирми да се због равноправности и једпакости свију л^уди још не морају уништавати социјале разлике. — Кад год се с вама растанем — рече Ирма , и лице јој засија необичним осећањем — кад год сам у вашим мислима преживела неколико тренутака, онда ми све што ја радим или хоћу или треба да урадим изгледа тако мајушно и бедно ; онда ми је као год после какве величанствене музике; желела би да нешто необично урадим, неппо велпко. Камо срећа да у менн има уметннчкога дара ! — Ралујте се пјто сте сами собом велпко и лепо дело природе , н сгарајте се да га у шеговој дивоти сачувате. То је најбоље! Личног лекара одазваше. Ирма је још дуго седела на једној клупи, па онда оде у своју собу ; ту се поиграла са својим папагајем, гледала је своје цвеће за тим седе да молује цвеће на једној мраморној плочи. То ће да буде нешто богато израђенп. За кога ? Она сама није знала. На један пут кану једна суза на једну ружу која се јога пе беше