Otadžbina

518

НА ПРЕОТОЛУ

опет весела. Испрва ми се чинило да све чујем како муче крава у нашој штали. Она, што вам моје речи пшне зове се гроФица Вилденортека, она је отуда из преко Гамсбихела, и она је моја најбоља пријатељица. Она зиа покојног оца, а ти. нано, знаш њену вамилију. Чујеш, Хансе, теби имам нешто да кажем. Причувајдер се ти мало од оног нашег кума механџије. Оно је Еелики обешењак, све ће ти паре измамити. Па онда знаш свуда има и добрих и рђавих људи и тамо код нас ка и овде. Па онда краљев доктор каже да не ваља да дајеш зелене траве нашој крави, јер онда не ће млеко детету ништа ваљати, већ да је храниш све самим сеном. Ја сад учим писати а и онако овде много којешта учим. Па онда да ми иишите шта рекошв наши сељаци кад ја оно онако брзо пристадох и одох. А вала мени је баш све једно шта они говоре. .Та знам да ја ово чиним за добро мојега детета, мојега мужа и моје мајке. Па знаш, драга нано, узми какву слугакнњу у кућу, ми хвала Богу имамо од куда платити. Јес чуо. Хансе, чувај паре од оног механџије. Подај новце на интабулацију док не стигнемо да купимо коју њиву. Па оида немој заборавити да је у среду дан у који је отац умро , да му учиниш спомен у цркви. Ми овде имамо пркву у кући, ја сваки дан у ходнику чујем оргуљу. Сутра ће бити велика свечаност са којом ја остајем Ваша верна Валиурга Андерматеновица. Ево вам шаљем једну капицу за моје дете. То да јој мећете на главу сваке недеље. Поздрављам вас све по хиљаду пута Ваша Валиурга.