Otadžbina

520

Н А ПРЕСТОЛУ

људи измислити. Међер ти ми тамо на селу баш ништа не знамо ни о свету ни о нама самима. — Дакле тако изгледа Валп>рга, тако она иде када се л>уди за њом осврћу ? Па да видиш није баш ружна. Ти ми се доиадаш ! Дакле то је Хансовица ? Он може слободно бити задовољан, а и заслужио те је својим поштењем ! Тако се Валпурга разговараше сама са собом ; чудновата вртоглавица беше Је захватила. Први који ју је тако видео беше лакај Баум. Он је свагда ишао у ципелама без потпетница тако да га нико не чује кад иде. — Ах, како еи лепа! — викну он на један пут и чисто се укочи од чуда. — Шта се њега тиче јесам ли ја лепа или нисам. Он је ожењен човек, а ја сам удата жена ! —■ рече Валпурга и чисто јој се њен сопствен глас учини туђ. — Господин дворски маршал — рече Баум тако промењеним службеним гласом као да иије ништа ни чуо ни видео, — заповедају да чим Његово Краљевско Височанство заспи, одмах дођете у капелу где Ке се проба држатп ! — Ја сам моје хаљине већ пробала ! — рече Валпурга. Дакај протумачи да то не ће бити проба хиљина већ проба нараде која ће сутра бити пр^ликом принчевог крштења, и на проби ће бити сви који ће сутра учествоваги, осем нијвише госпоштине. Валпурга оде с Баумом. У престоној дворани беху искупљена сва дворска господа п госпође, изгледало је као у чивутској аври, сви су у један мах говорили. Кад Валпурга уђе неки су шаптали. Неки рекоше Француски а неки просто немачки да је она дивно нарче планинске сељанке. Валпурга се опет са свим слободно осмејкивала на свестране