Otadžbina

Н А ПРЕОТОЛУ

521

За тим дворски маршал који је држао у руци некакав штап са златном јабуком, стаде на последљи басамак од престола који беше покривен хермелинским плаштом. Он куцну три пут штапом о тле па га онда по- ' диже у висину. Сви који су били у дворани имађаху по једиу наштампану цедуљу; и Валпурга, доби једну. Дворски маршал прочита још једном ред којим ће ићи литија и припрети да сваки чува место које му је одређепо. Литија се крену кроз галерију слика, кроз дворану предака те у дворску капелу ; пред њоме беше читава чаробна башта од странског дрвећа и врло мирисавог цвећа. И сама црква изнутра беше окмћена дрвећем и цвећем, а горе под сводом црквеним беше пуно анђела са раширеним крилима. Прна дворска госпођа изгледаше још строжија но оно прво вече. Она сад беше сама службеноет. Сада није имала каде боловати. Она је учила Валпургу која је поред ње ишла да врло пажљиво држи принца , иа кад га пред олтаром буде предавала куму, да не извлачи својих руку док се но увери да је кум дете доиста добро прихватио. — Па то се разуме по себи, ваљда ја нисам толико глупа ! — рече Валпурга. — Ја не тражим викаквог одговора ! — Прва дворск,а госпођа беше срдита на Валпургу ; она би управо хтела да се срди на краљицу што тако мази ову јадну слушкинЈу , али опет лакше се осветити Валпурзи него «Височајшој». Све су групе торокале као да су на игранци ; кад што се чуло баш врло несташно церекање. Дворски маршал стаде пред олтар, поче прозивати па најзад унита је ли све у реду. Смејући се одговори. ше му с неколико страна а јесте».