Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

553

— Тако ? Ти си дојкиња ? Ти ми се здраво допадаш ! — Ама ја не ћу да се допаднем никоме, ја имам свога мужа, ја не ћу ни од кога ништа ! Црни сотона удари у смеј. — А шта ћеш ти овде у собама мојега господара? — Ко је твој господар ? .Та не ћу ништа од њега. Ја верујем у јединога Бога оца васедржитеља творца небу и земљи... — Будало једна ! Та мој је господар крпљичин брат, ја сам синоћ с љиме дошао, ја сам његов коморник! Валпурга није могла да појми како може нечастиви, баш он главом , да буде слуга код краљичиног брата. Срећом изађе из једне собе сам Херцег и с љиме Краљ, Херцег упита инглески свога слугу шта се то догодило, а овај опет инглески исприча како га ]е та сељанка држала да је сами ђаво. Краљ и Херцег прснуше у смеј. — А од куда ти овде ? — упита краљ. — Загубила сам се враћајући се из цркве — одговори Валпурга, — али молим, дете ће ми плакати, одведите ме њему одмах ! Краљ махну једном лакају да је одведе у њене собе, и кад је пошла добро је чула како је принч^в ујак и главни кум рекао — Ала је то славна планинска крава-музара ! Кад је стигла у своју собу па се опет огледала у великом огледалу она рече својој слици : — Јес' чула ти ? Ти ниси ништа друго до крава која уме да брбља и која се облачи. Тако ти и треба, на, што си тражила, то си и нашла. XVII. Ноћ је била наопака Принц је испаштао страх који је његова дојкигва претрпела од арапина његовог ујке. Лични је лекар сваки час долазио , и бденисао је сву