Otadžbina

524

II А II Р Е 0 Т О .1 У

ноћ у оближњој соби. Он заповеди Крамеровој да од оад Валпурга иикада из собе не макне без шеног знања и одобрења. Валпурзи беше тај апс баш ио вољи; она није хтела више да чује за цео свет; дулшост и љубав спрам детета које јој беше поверено испуњаваше јој сву душу, и седећи на капабету с њим зарицала се да не ће више ни на што друго мислити. Она је гледала своје нове хаљине које беху поређане на великом столу и махаше главом; све те крпе не само да није више волела него јој боху мрске, оне су је навеле на зло , али казна ју ;је брзо стигла. Валпурга је ту ноћ врло мало па и то испрекидано спавала, и чнм је мало ухвати сан, а она се види читава са страг, а црнац јури за њом. Тек пред зору заспала је мало бол.е и она и дете, те се толико одморила да је свечаност могла да се изврши у одређено време. Кад је Баум донео лепа узглавља и златни покривач на коме све нека дивља чудовишта беху извезена, он рече Валпурзи онако узгред — држи се добро , да се опет не разболиш, јер иначе исплатиће ти онога стика твоју заслугу, па ће те отерати *>дакле си и дошла. Га ти добро мислим за то ти и кажем ! Он је то тако тихо казао, а у лицу гако се на мало није променио, да Крамерова није могла ништа опазити. Валпурга се мало заблену у њега. — Дакле отераће ме ако се разболим ? — замисли се она. — Па наравно, ја сам крава, а чим секраваразболи одмах је уклањају из штале ! Па онда узе принца, стаде да се смеје и да се шали. — Ја и ти и Милерова крава ! — рече она па уве певати некакву дечију песму. На један пут ето ти и прве дворске госпође.