Otadžbina

II А П Р Е 0 Т О Л У

525

— .Те ли, ви имате разне враџбине што триате детету под узглавље да буде срећно ! — .Ја како, од тога је добра гранчица чкаља и парче коњске копите изгубљено испод потковице, е да сам код куће ја бих све то нашла, али овде свега тога нема ! Валпурга је врло поносито изручила целу своју ризницу народиог бајаша, а.1И се зачуди када се лице прве дворске гођпође не само не разведри већ се отеже као да ]е двојином дуже и стаде још строжије. — Госпођице Крамерова — |)ече она — ви сте ми одговорни за сваку празноверу и глупост коју би ова сел.анка предузела с дететом ! Валпурга не доби никакву заповеот , и она ко : а беше увртила у главу да је прва личност на двору, осети први пут како је то кад некога не вермају као да га и нема, као да је у место њега само ваздух — Али за инат не ћу да се љутим. Не ћу ти учинити ту љубав да се разболим па да ме ти отераш, аја, то ти не ћеш ласпо доживети ! - викну Валпурга за првом дворском госпођом пошто она оде, кревељећи св за њом Али сада насташе заиста леми тренутци. Најпре дођоше две девојке да обуку принца. Валпурга се дала да и њу обуку. Беше јој на један пут ћеФина да 1е служе. По целој вароши звонила су звона којима се одазиваху звона са дворске куле. Ето ти и Ваума, који је сада дивно изгледао у његовој гала-униформи, са сребрним акселбандима, са црвеним златом извесеним прслуком, кратким панталонама од беличасте кадиФе, белим чарапама и ципелама окићеним пређицама. Изгледао је као да је искочио из некакве чаробне кутије. Он се само смешио кад је видео како га Валпурга разрогаченим очима гледа. Он је знао шта тај поглед значи. Али нека он може чекати. «Не треба никада пре вре-