Otadžbina

526

II А ПРЕСТОЛУ

мена жњети» рекао је главни коморник баронице Штајгенековице, а тај зна шта говори. Ваум је дошао да јави да ће сада доћи један краљев коморник и два пажа. Они на скоро уђоше. За тим се зачуше команде и тетки кораци као да у побочној дворани машира некаква војска , и доиста, један слуга отвори врата на која уђе једно одељење кирасирскога пука, коме ће принц да буде шеФ чим га крсте. Кренуше се. Напред Краљев Коморник, па Ва/1пурга с принцем и гђица Крамерова а за њима пажи. Срећа беше те је Баум ишао све уз Валпургу , јер она стаде да звера ка' да ће викати у помоћ. Ваум одмах то разумеде па јој пришапну «држи се добро, Валпурга!" Она само захвално климну главом, али једне речи није могла изустити. Пролазили су кроз две врсте кирхсира који су са исуканим сабљама и у сјајним оклопима изгледали као два челична зида. Валпурга, и нехотице помисли где је она била ире недељу дана а где је сада! Чисто јој изађе пред очи њено језеро обасјано сунцем Ах када би Ханс могао да види ово ! Та Франц кројача Шнека син, и он је међу оклонницима , можда је и он међу оним укоченим војницима , јер и ако су непомични опет су то живи људи ено како им очи севају ! Она погледа али не познаде Шнекова сина и ако је он заиста био у том оклопничком зиду. Литија се упути у тако звану средњу велику галерију, где се имао сакуиити највећи део свите. Валнурги зановедише да с принцем седне на последњи басамак од престола. Она седе па стаде гледати читаво море богаства и сјаја, лено везене хал.ине , наките госпођа на којима трептијаху дијаманти као зором росне капллте на ливади. — Добро јутро Валпурга ! Седи , седи ! — рече јој некакав *иван глас. То беше гроФица Ирма , која јој