Otadžbina

Н А ПРЕОТОЛУ

527

приђе. Али тек што почеше разговарати, а палица маршалова удари три пут о тле. Из побочних соба појавише се хелебардири са шареиим перјаницама на глави. Сад уђе Краљ. Шлем је држао у левој руци којом се беше подбочио. Лице му се светлило од радосне збиље. Поред Краља ишла је херцегиња са дијамантском круном на глави , у дугачкој свиленој ха/вини; скуте су за њом два пажа носила. Иза њих беше велика сјајна свита. Ирма беше брзо отрчала својој групи. Звона загрмеше, цела се литија крену. Г1ри уласку у дворску капелу, узе херцегиња дете од дојкиње и однесе га пред олтар, где је много свештеника сјајно обучених чекало, и где је горело небројено свећа. Валпурга је ишла као покрадена за њима — чинило јој се као да су јој не само скинули хаљине с тела, већ као да су јој и тело свукли с душе. И дете као да је осећало шта му урадише јер стаде да плаче. Али његов плач брзо надвикаше, јер у тај мах грмнуше оргуље, певачки корови, настаде прави урнебес. Није било потребно ни наређивати да се клекне пред олтаром. Валпурга и нехотице паде на колена. То беше песма, грмљавина, пропаст света.' Све је свршено ! Моловани анђели на кубетима певају, стубови црквени певају, сад ће да настане вечност. На један пут све се утиша. Наденуше детету име, али није једно већ осам, за љубав тога детета испразнише повелико парче календара. Шта је после било, Валпурга ништа не зна. Тек када се опет нашла с Крамеровом у својој соби, она упита — Па добро, како је управо име моме принцу ? — То још нико не зна. Од оних имена што је добио У цркви задржаће три док не ступи на престо, а онда