Otadžbina

528

Н А II Р Е С Т О Л У

ће од та три изабрати једно име, и са тим именом ће владати, ковати новце и т. д ! — Чујеш ти — рече Валпурга детету — хоћу нешто да ти кажем, али добро да ■запамтиш. Први дукат који ти окујеш са твојим именом и твојим ликом да пошљеш мени, хоћеш? Хоће — гледај, госпођице, како ми на то пружа своју ручицу ! — викну она радосно јер се дете одиста машп за њену руку — 0 ти срце моје , нека дворска госпођа говори колико год хоће да је то празновера, ако сам ја крава, али ти си се опет родио у златној кошуљици, а таква деца разуму немушти језик, истина са^о на Божић у само пола ноћи, али т» си нреко тога још и припц , ти за цело знаш још и више ! Валпургу одазваше у Краљичину собу. Ту беше опет лепо и тихо као у каквом вилистану. Од целог светског урнебеса овде се не чује ништа. Краллта рече: — Тамо па столу онај замотуљак у коме има стотину златица то је теби поклон од кумова. Јеси ли задовољна ? — 0, госпо1)о краљице , кад би уста овога човека што му је слика на златицама проговорила , па кад би цела стотина говорила , опет не би могла исказати колико сам задовољна. Та то је и сувише, за то се може купити пола нашега села... — Буди само мирна, ходи овамо ево ти и оз, мене један мали спомен. Овај мали прстен нека те увек на ме иотсећа, и тиме ће твоја рука која детету добра чини бите у неколико као и моја рука! —■ 0, госпођо краљице! Благо вама кад можете да усрећавате људе кад год хоћете. Бог само својим угодницима даје ту власт и моћ да толика добра чине. Хвала вама и по хиљаду пута хвала ономе који вам је сва та блага дао ! —