Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

531

цима. Ах Еми ти не знаш колико има отужних људи којима. је дуго време чим немају никог да оговарају. Мало има л^уди који знају бити весели онако како ваља. Али ја оам хтела да ти причам о грофици Бринкенштајновици. Штета грдна што ти не могу саопштити од речи до речи лекцију коју ми је она очитала о етикецији. Беше у њој по гдешто врло лепо. Ево нешто. Она вели: 0 етикецији као год и о религији не сме се препирати. Са резоновањем настаје и у једној и у другој права јерес ; човек би требао да је срећан што има готове законе, те не мора да их сам гради Бринкенштајновица даје поуке и а ргоров, исто као и покојни беспосличар Сократ. У парку летњега дворца има једна истакнута сгена са које је диван изглед. На целој ивици те стене има гвоздена ограда «Бидите, драга гроФпце —■ рече ми првосвеилтеница етикеге, која ме је канда заволела — само за то што знамо да ту има ова гвоздена ограда, оамо за то ми овде можемо спокојно седети, иначе би нам се завртео мозак. То су вам исто и строги дворски закоии. Уклонпте само ограду; па ћете сваки дан имати да жалите по једно несрећно стропоштавање". Краљ се радо разговара с Бринкенштајновицом, он воли одмереност али он воли и слободну веселост. Крал»ица је врло озбил.на , вечна црквена песма ; али уз те песме не може се поиграти, а ми често и радо играмо. Бринкешнтајновица мора бити да ме је много хвалила Крал>у, јер он често говори са мном и то начином који јасно показује, да се нас двоје потпуно разумемо. 1-ог Јуна. нопу Штета, драга Еми , што на оном шкрабању горе нема никаквог датума. Сад не знам када сам то писала «Давно је то било" каже она лепа шотска песма.