Otadžbina

542

II 3 ЈАКВИНТЕ

Ал' норасудност моју ондашњу Данас ће мудро поправити краљ. Хајдете дакле!... Стрина хајдемо, Занимљив прекор себи самоме У преговору ћеш овом видети I (Оду сви осим Ненада и Ратка) Појава II. (Ненад и Ритко сами) Ненад. Красота ! Не може боље бити ! Овоме се краљу прохтело да се са бунтовниццма разговара. Ратхо. Хрђава навика ! Па још ако се споразуму, онда ће бити још красније. Само не бих желео да и ја будем очевидац те твоје красоте, која би нам врло лако пресела. Ненад. Чудновата ћудљивост, којој нема границе ! и такав краљ влада ! Ратхо. Бога ми причувајмо се да нам и делом не докаже да он влада. Знаш, можемо му лако за око замаћи, а 1а ти, друже, патим од зла погледа ! Ненад. Којешта ! Кад би се још стари лисац дао тако олако варати. Мислиш да Стеван не ће помислити, е је ово замка Доброслављева, па ако хоћеш и Јаквинтина. Па за тим баш и ако би хтео што год предузети не би му дали многобошци за које чујем да му гомилама у помоћ придолазе. 0 веруј ми, да су ово позне мудрости, које би можда и нечсг паметнога у себи имале, да их није породила глава Мирка војводе. (Чује се труба нреговорачева) Рат^о. Чуј, чуј, наш преговорач труби. Ненад. Нек дува кад је луд, знам да ништа паметно издувати не ће! РатЈ^о. Ха, ено и Стеванов витез на бедем излази, за њим читаве гомиле бунтовника. Слушај већ започињу. Глас краљевог ареговорача. У име краља Владимира повивам војводу СтеФана нека се покори, ако жели да га милост краљева заштити од сваке погибије! Глас Стефановог иредговорача. У име мога господара, војводе СтеФапа питам вас: чиме јемчите да ће живот свију нас, са његовим цравима не , повређен