Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

571

3. Самоодржање органсних и анорганских индивидуа. Као што је снага растеља тако је исто и сила самоодржаља једна од оних општих Функција, које су свихма природним телима заједничке. Свака органска, као год и свака анорганска јединка све се дотле одржава, док траје и оно узајмичко дејство њене сонсгвене материје са оном из окола. Дело самоодржања исгина је заједничко свима природним телима , ал' се опет за то радња ова друкчије показује код органских а друкче опет код анорганских индивидуа. Код органивма појави самоодржања изазивају се оним заплетеним појавима кретања, који се огледају код храњења или промета градива. Ове су Функције једна од најважнијих основа, како за сами оистанак тако и за све појаве живота. Јер све друге Функције, као на прилику волша кретања, осећање, плођење и т. д., осно ване су на молекиларним кретањима, која су међу тим једиио условљена узимањем хране и прометом градива. Сви ови покрети опет у основи својој нису ништа друго до продукт дејствовања оних покретачких снага, што се при прављењу свакојаких хемијс-ких једињења ослобађају, дакле отуда што се везане снаге претварају у лсиве силе *). Да органска јединка и даље може живети нужно је да нопуни ону истрошену снагу, која је употребљена била при прелазу везане снаге у живу силу, што се доиста иотпуно и извршује самим храњвњем организма. Међу тим процес храњења као год и само растење организма оснива се поглавиго на томе, што нови асимиловани молекили улазећи у унутрашњост тела заузимл>у места оних пре^ашњих молекила , који су потрошени у оиштем раду организма. Но ово примање нових мате*) Види оишириије о односииа ових сиди у предавању нроФ. Хелмхолца: Узајмица снаге у природи у преподу од А. Радовановића. Млада Србадија год. 1872. бр. 4, 6, 7, 8, 9, 10 и 11.