Otadžbina

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

637

Шаварик је јасно увиђао неопходност уједињења, ну њему су исто тако биле познате и тешкоће тога посла због етнограФских разлика словснских и крајње историјске растурености. У ђенералном нацрту словенског литературног покрета ($ 6) он се подаје лепим изгледима на високу историјску улогу племена у будућности ; он очекује, да ће одушевљење к просвећивању народа, које је изазивало све новије раднике у препорађајућем се словенству, довести најзад, после мрачног јутра јасни сунчани дан — »мирољубивом племену у чијем целокупном животу одјек} г ју толики звуци јуначко-поетичне Грчке," и да томе племену недестаје још само толико естетичког и научног образовања, колико су га некада имали Грци, па да им се приближи ;у остваривању идеја праве човечности. Али је ШаФарик поред идеалистичкога погледа имао и толико позитивног знања, да га идеали нису заносили до заборављања Факата. Он је међу првима изрекао, да је »наречије које су св. браћа апостоли узели за превод св, писма, готово било, као доцније тосканско у Италији, и горње-саксонско у Ђерманији, да постане за навек писменим језиком словенским, и да на тај начин образује бар духовно јединство међу растуреним деловима тако широко разгранате народности, 11 — али он није сматрао то јединство као чин који већ постоји (као што су радили доцнији словеноФилски писци); него на против, доказивао је, да је спор између источне и западне цркве у првим тренуцима дао ствари са свим други обрт и порушио прекрасне наде. Двојака релиђија увела је и двојаку азбуку (после. у словенских протестаната била је такође латинска азбука). „Ту се. — примећава ШаФарик. — по људској вероватности, ни.је како надати новоме у.једињсњу — ма да је с друге странс »свака тих словенских половина знатно већа од многих других европских народа, код којих, при свем том, цветају и језик и литератупа Показујућп таблицу разиолшшх словенских азбука, које употребљују разна наречија, 1 ) ШаФарик примећава »при таким околностима врло је тешко уздржати се од свакојаких пожуда, али их је још теже очитовати. Провиђење је одредило, да се Словени не могу сравнити с једноставном палмом, него гранатим дубом који прави већу сенку, а раздељен је на необичну множину грана , те да и ') Треба споменути, да су, назад 50 година, азбуке биле разноличније него сад. Од тада се Чешка азбука упростила, у љу је унесено допуна латинске азбуке дијакритпчким знацима, које су примили и Хрватп, Оловени, Лужпчани, — а пре је свако наречије, које се служило латиницом, градило за слов. звукове, које није зЈогло израдитп, своје особите различне комбинације.