Otadžbina

638

ЛИТЕРАРНЛ ПАНСЛАВИЗАМ

Словени морају процветати на тако разнолике начине и допашати разнородне плодове. Расматрана с те тачке гледишта, разгранатост словенских племена је, шта више, преимућство, које, истина , за неколико векова може задржати опћи развитак народни , али ће за то некад бол>е повести к циљу, уклањајући једнострани правац сила или правац Н ј ИХОВ према једном циљу. Неуморна тежња појединих грана за напретком у образовању језика и народа и узајамно користовање сличности и богаствима опћега језика, јесте, најзад, најближа жеља коју је сада могуће имати. За тим би јој се придружила друга намерпо упрошћење и уједињење словенских писмених система, које су уређене по латинском и немачком калупу, уједињење , које се мора постићи теком времена не насилним ре®ормама ; но још сад и не мислећи о сједињењу латинице и ћирилице, и о ^педењу једног заједничког правописа, а тако и заједничког књиа. лног језика, — садашње пасиграфије у двојаком значењу речи. 1 ) Р ако је ватренијем слависти дозвољено да отворено очитује скром жеље, то, признајем, да је, но мом дубоком уверењу, ћирилица удобнија за за пасиграФију словенску од латинице, и да јој у том случају припада првенство. ШаФарик расматра пптање и с друге стране. Завршујући у тој књизи, истраживање о Кирилу и Методу, — о томе, како су постала словенска писмена, коме је племену могао припадати језик, т. зв. црквено-словенски, — он вели : »Како било то да било, — тешка етимолођија а још више тамна историја оставља нас у томе у неизвесиости. — за марљивога слависту за навек ће вредити као паметна девица златне речи Банткеове : „нека би бог дао, да црквенословенско наречије, као први, — или, бар као најстарији — нахма познати извор словенских језика , буду изучавали и познали сви словенски народи, не ради јединства цркве, него ради вишег научног образов^ња, ради очувања народности, да се не би понемчили, потатарили. нотурчили (а ја додајем пофранцузили и помађарили), да неби смо отпалп од опћег извора народности, ко^а негледећи на десетвековне буре, није клонула." ') оЧудновато је, — додаје ШаФарик у приметби, — да у то доба, кад Гротефенд предлаже ћирилицу за означаваше разноликих звукова у историјским језицима а Клапрот у својој Аа1а Ро1у§1о11:а у ту сврху збиљски прима писма ж, ш н ч, неки словенски филолози још увек траже знакове за те слов. звукове. Бпвало је доцније примера, да су неки, ако не филодози , а оно граматичари увађали у латиницу ћирилска писма, али нама тако мехаиичко мешање азбука не изгледа ни мало срећно.