Otadžbina

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

643

је он дао, не би бесумње било дочекано таквим једнодушним одобравањем, какво је дочекало његову књижицу, — да, у то доба тешко би било и покушати такво решење. Главне мисли Коларове биле су ове: Тако звана литерарна заједница је један од највеселијих појава, који су се јавили у животу многоплеменог словенског народа. Први пут после многих векова словенски су народи познали у себи један велики народ, буде у себи народно осећање и теже тешњем зближењу. Они збацују стару поцепаност, кидају окове предрасуда, траже изгубљена права природе и разума , да би се уздигли до оне братске љубави , која је једина кадра изменити и,од несрећних начинити срећне народе. Неопходност заједничке везе међу нама очевидна је. Мисао је та још нова , али заслужује особите пажње сваког словенског родољуба. У чему ће бити та словенска заједница, како ће се она најбољим начином постићи, и шта ће Словенима допринети? Пре свега Колар показује у чему она није: он својим расуђивањем одбацује оне потворе, које су тада подизане с разних страна на словенски покрет, као на политички панславизам. »Заједница« вели Колар — не састоји се у поличком јединству свију Оловена, ни у демагошким смутњама ни, у револуцијском ровању против власти и држава , који само рађају непоредак и несреће. Литерарна заједница може постојати и тамо где се народ ') налази под многим групама, раздељен на много држава, краљевина, кнежевина или република. Она је могућа и онде , где је у народу пеколико вера, цркава и исповедања , где је разлика у азбукама , клими и земљи, моралу и обичајима. Она није опасна за светске власти и државе, педотиче се границе и земаља, поданика једног или другог владаоца, и сличних политичних околности, задовољавајући се садашњим стањем ствари, прилагођујући се свима облицима управе, свима начинима друштвенога живота, недирајући у права и законе страних земаља, речју, живећи са сваким владаоцем у миру, са сваким суседом у пријатељству." Држава :је сједињење разних земаља и народа под управу једнога човека; и Словени могу бити тако исто раздељени, као што су нпр Немци и т д. С друге стране {> Колар одстрањује и мисао о потпуном литерарном јединству, које је, по његовом мишљењу, немогуће, а брани право посебних наречија. »Заједница се не састоји ни у томе, да се наречија словенска сведу под један опћи појам или да буду насилно помешана у један главни језик и у једно литерарно наречије, како ') Под речи „парод" (нација) Колар подразумева све Словане; поједине словенске народе зове — племенима.