Otadžbina

508

ПРИБИСЛАВ И БОЖАНА

4 Прибислав. Божано, бићеш моја ! Драгош. Кад ја погинем, можда ! Ал док ми десница може махати мачем љ\тмм, Ја ти је недам! Прибислав. Не желим твоје крви, ал кад друкчије није, На овом ћу је мачу од тебе освојити ! Др&гОШ (оудара ее са Прибиславом) Хајдуче горски ! Божана. Драгоше, Прибиславе ! Ох Радо помози сада ! Убите мене боље ! (Подети Драгошу под руку.) Драгоше, мене уби ! (Прибиолав га у том тренутку ирободе.) (Божана вриспе. Драгош испусти мач). Дргиош (посрћући) Сврши се ! Ох ! — Божано ти ме уби ! Иод твојом руком падох ! . . . Ма зашто дође сада? Пружиш ли десницу кнезу . . . проклетство . . . вама ! Богови, жених вам иде ! :. . 0, свати весело само ! Божано . . . проклетство кнезу и теби ако пођеш ! (Издапе.) Божана (очајаички) Драгоше, Драгоше! Ох, мени несретници Под мојом руком паде ! Убијца његов ја сам ! Мој тужни Прибиславе, видиш ли крвцу ову, С проклетством, како страшно из ове ране лопи ? Богови, зар нема грома, да строши душу моју,