Otadžbina

ПРИВИСЛАВ И ЕОЖАНА

509

Због које живот један у вечну таму оде ? Ох, тако невестинство мени сте даровали ? Прибислае. Божано, сад си моја ! Божана. 0, кнеже Прибиславе ! Страшно ли казне Бози несретно срце моје ! Двоструку срећу они од мене отеше сада ! Ту мртав Драгош лежи, ти крвав стојиш овде ; И опет несретно срце не може да те куне ! Оба ми драги бесте ; и Драгош и Прибислав Били сте два алема у сретном жићу моме, Ну кога љубљах више то нисам знала кнеже ! Па кад су Бози хтели да будем њему љуба, Зашто си Прибиславе раскинут ово хтео? Прибислав. Јер тебе љубим жарко ! Божана. Ах, доцкан, све је доцкан ! Прибислав. Не! није доцне душо ! Под венцем невестинским, хајд са мном нево мила, Вагорска земља красна нек ми те двори душо. Најлепши бисер што је, китиће тебе само. ПГго год зажелиш биће, Божано, хајде мени. Божана. Не, никад Прибиславе ! Богови, да су хтели да твоја будем кнеже С Драгошем надмећућ се, ти би ме задобио. Гле, овде лежи Драгош који ми мио беше, Ко и ти што си мио ; а са усана ових И из те ране љуте и сад се клетве хоре !