Otadžbina

522

ВЕРЕНИЦИ

близу гБИХовога села, те у најгорем случају биће опет у близини и могу се састајати у најближем селу. Видећи једна другој у очима присганак, окренуше се обе дони Праседи с сним захваљивањем, које прима. Она понови своје понуде и обећања и рече, да ће одмах послати једно писмо за његово преосвештенство. Кад женске одоше, рече дон Феранту да састави писмо, јер узгред буди речено, како је био учеван, то га је у важним приликама употребљавала као свога секретара. Како се ту тицало важна посла, то прикупи дон Феранте све своје знање и кад поднесе супружници свој састав ради преписа, препор\чи јој својски правописање, јер од многих других ствари он је и то учио, а од оно мало ствари, којима је он у ку ];И заповедао, беше то једна. Дона Праседа препише што пажљивије и пошаље нисмо у кројачеву кућу. То је било два или три сата, пре но што је кардинал послао бко тетриван, да носи женске у њихово село. Кад оне тамо стигоше, сиђоше код парокове куће, у којој је био кардинал. Налог је већ био издат, да,их одмах уведу њему. Канелан, који их је првп опазио, учини тако, само их толико задржа, колико је иотребно било, да им на брзу руку даде мало ноуке о начину, како треба да се понашају са преосвештеним господином и како да му част одају; а тако је чинио, кад је год могао да чини крадом од њега. Том сиромаху било је као ненрекидно мучење, кад би гледао, како мало реда има у том погледу код кардинала. «А све то.,» говорио би осталој чељади, (С само је зато, што је он тако велик добричина и што је пун снисхођења. в Па би причао, како је толико пута својим ушима слушао да му одговарају: јесте, господине, и није, господине ! У тај пар разговарао се кардинал са дон Абондмјом о иословима његове парокије, тако да овај није имао