Otadžbina

В Е 1' Е II И Ц И

523

каде, да и он као што је желио, даде женскима своја унутства. Само кад је излазећи нрошао поред љих, а оне кад су улазиле унутра, могаше им очима дати знак, да је задово.Бан са њиховим владањем, те да и даље буду паметне и ништа не кажу. После прва поздрава од једне стране и нрвих поклона од друге стране, извади Ањеза писмо из недара и пружи га кардиналу са речима: «То је од госпође доне Нраседе, која вели, да добро зна ваше пресветло господство, преосвештени господине, као пгго се то по себи разуме, да се господа морају сви знати. Кад прочитате, видећете.- 0 кДобро," рече Федериго, пошто је прочитао писмо и надисао се мириса од умнога цвећа дон Ферантова. Он је толико знао ову кућу, колико је потребно било да зна, да тамо Лучију позивају у доброј намери и да тамо буде сигурна од сплетака и насиља њенога гонитеља. Како је мислио о намети дог.е Праседе, о томе немамо поуздана извештаја. По свој прилици тешко да би он њу био одабрао за такав посао, али као што смо имали прилике на другом месту рећи или наговестити, није имао обичај да квари туђ иосао, да би га исправљао. ((Нримите у миру и овај растанак и неизвесност, у којој се налазите," додаде; «уздајте се, да ће томе скоро бити крај и да ће господ управити ствари тамо, камо се чини да их је управио; само држите као извесно, да ће оно за вас бити најбоље, што он буде хтео." Посебице Лучији даде још који љубавни савет, а обе тешаше, даде им благослов и огпусти их. Чим изађоше, нађоше се у гомили пријатеља и иријатељица, тако рећи, целога села, који их чекаше и кући као у тријумфу одведоше. Све те жене надметаше се, која ће им честитати, жалити их и питати, а све крикнуше негодујући, кад чуше, да ће их Лучија оставити сутра дан. Људи се отимаше, ко ће им указати услугу; сви