Otadžbina

628

В Е Р Е Н И Ц И

ђени били са храброшћу? да ни један од њих није водио рачуна о животу ? толики младићи, који су почели уживати га, толики старци вични жалити се на скори његов крај, толике девице, толике веренице, толике матере ? Сви они имали су храбрости, јер је храброст била потребна, а они су уновали. Познавајући своју слабост и своју дужност, да ли сте ви помишљали на то, да се спремите за оне тешке кораке, на које ћете моћи доћи и на које сте заиста дошли ? Ох! ако сте ви за толике године пастирске дужности љубили — и како да нисте ? — своју паству, ако сте ви у њој полагали своје срце, своје бриге, своје насладе, зацело вам до потребе није требала храброст недостајати; јер љубав не зна за страх. Е добро, ако сте их љубили, који су иоверени вашој духовиој бризи, које ви називате чедима, кад сте двоје међу њима видели, да су заједно с вама у опасности, ваистину, као што је слаба пут уливала вама страх за вас, исто тако требало би да је милосрђе чинило да сте трпили за њих. Ви бисте били ионижени оним првим страхом, јер је био последица ваше слабости ; ви бисте се обратили молбом за силу, да бисте га победили, разгонили, јер би то било само једно искушење; али свети и племенити страх за друге, за ваша чеда, њега сте требали слушаги, он вам не би био дао покоја, он би вас побуђивао и приморао па премишљање, на делање овога што се може делати, те да се стане на пут опасности, која им је претила.... Шта вам је уливало страх, шта лиљубав? Шта сте учинили за њих? Шта сте мислили ? )} И он умукну пун очекивања.

ДВАДВОЕТ ШЕОТД ГЛДВА На овако стављено питање дон Абондијо, који се и онако био мучио, како ће да одговори што понајмање разговетно, не даде ни речи у одговор. А истину рећи,