Otadžbina

Б Е Р Е Н И Д И

533

рено, покажите ми, како ће бар исповест попунити оио, , што је у примеру недостајало. Слободно ми пребацујте моју слабост; тада ће речи добити више важности у мојим устима, јер ће тим живл>е осећати, да оне нису моје. него од онога, који може и вама и мени дати потребну силу, да оно чинимо, што оне прописују. м , ( Ово је баш светитељ; али колике су то муке!» мишљапте у себи дон Абопдијо; «ни себе не штеди, само кад може да чеврљи, да тражи, да замера и испитује; ни себе не штеди.» Онда рече на глас: «0, преосвештени господине! Ви се шалите са мном. Ко не зна снажни дух и неустрашену ревност вашега пресветлога господства?" А у себи додаде: (( И сувише!» «Не тражим ја од вас хвалу, од које стрепим,» рече Федериго, «јер бог зна моје мане, а у колико их и сам познајем, то је довољно да се морам стидити. Али ја бих хтео, ја сам хтео, да се овде обојица пред њим 1 попизимо, како бисмо обојица уповала. Ја сам хтео ради вас, да ви разумете, колико је ваше понашање и ваше говорење противно закону, који проповедате и по коме ће вам се судити.» (С Сад све пада на мене," рече дон Абондијо; (( али ти људи, који су вам доносили на мене, нису вам казали, да су издајнички ушли у моју кућу, како би ме ухватили, да сврпшм венчање противно правилу." «Казали су ми опи, сине мој; али то ме растужава, то ме поражава, што ви још хоћете да се извињавате, што хоћете друге обвињујући да себе перете, да оданде узимате жалбе на другога, где би требало да је део ваше иеповести. А ко их је ставио, не велим у невољу, него у искушење, да оно чине што су учинили ? Зар би они потражили тај незаконити пут, да им пут закона