Otadžbina

МА ПРЕСТОЛУ

587

— Јест, јест, ти си верна душица — рекла би с тим — кад је мушкарац добар, онда је увек бољи од женекадије. Твој други отац, мој Ханс, такође је здраво добар, Прексутра ће он доћи, па ћеш му пружити ручицу твоју, јел'? Валпурга је добро видела колико се једи властелинка-служавка на такво њено опхођење с принцем, и како госпођица Крамерова има муку да спречи сувкше строге заповести, па баш за инат стаде све више да се луди с дететом. — Је л' чуо ти ? — настављаше она — Други људи дају ги само оно што се кува у кујни, а ја сам ти саму себе дала да ме папиш; ми смо једно знаш?... па онда прекосутра ће доћи мој Ханс, па онда ћу ја да идем дома, а ти кад иорастеш велики, мораш ми доћи у походе, па ако буде у време трешања, ја ћу ти набрати пуно најлепших трешања, мој Ханс ће ићи с тобом у лов, па ће ти носити пушку, па ћеш ти онда да убијеш једног великог, великог јелена, и једну срну, и једну гемзу, па ће то бити печење, па онда ћу ти придену киту цвећа на шешир, па ћемо се заједно возати по језеру, па онда ћу те пољубити и казати збогом! Дете да се искида од смеја што му она толико говори, па тек прислони своју главицу уз њен образ , а Валпурга викну: — Госпођице Крамерова, Госпођице Крамерова! Он већ уме да пољуби, пољубио ме је ! Што ти је мушка страна, па још Крз 'Бевић! Они рано почињу! Она је хтела сву љубав наспрам тога детета да му још једном искаже у те последње дане, а осем тога хтела је Францускињи да покгже колико се воле њих двоје, она и дете. До толике љубави за цело неће Латинка никада доћи. Па онда поче опет да пева: „Ти стојиш кра,ј врбе и једва ;;ко плачеш , а ја одох са таласом. Докле се год врба буде зеле; <?ла, и