Otadžbina

590

НА ПРЕСТОЛУ

рече јој да може ту чекати. Валпурга седе. Госпођа Гунтеровица, радила је даље свој ручни рад, не говорећи ни речи. Она је имала предрасуда о тој дојкињи; њен муж јој је често причао њена особењаштва, у којима је госпођа Гунтеровица видела само сељачку кокетерију, која од наивности гради вештачки накит, а изглед Балпургин не беше противан таквом схватању. — Ти ћеш скоро дома? упита је најзад госпођа Гјгнтеровица, јер н&је хтела да буде баш набусита. Валпурга рече како је сретна што ће опет својој кућици. Госпођа Гунтеровица је само погледа. Она беше од оних људи, који су врло сретни кад могу да се отарасе какве предрасуде, и у даљем разговору она нађе да се Валпурга истина дала навести у новој околини да своје особине силом ојача, али да ју је баш то сачувало те се у новом животу није загубила. Сада јој стаде госпођа Гунтеровица говорити да добро стегне срце, па када се врати дома да не упоређује све са животом у дворцу, јер ће је то унесрећити. — Зар сте и ви били у туђини када све то тако потанко знате ? ■— }аита Валпурга. Госпођа Гунтеровица се смешила— Ја се само могу да замислим у твоме положлју! —■ Што је даље говорила све јој је више из срца читала. Она је уведе у собу, и кад је Г /нтер сишао, нашао је Валпургу на степеницама и своје унуче, које беше остало без оца, на њеноме крилу. — Е, сада си се познала и са мојом женом. рече Г/нтер. — Јесам, али сувише доцне! И Гунтер је сада световао Валп^ргу да се ћрибере када дође кући, и као планинац, стаде јој тако жи-