Otadžbina

44

НА СРДСКО-БУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ

NошЈпа 811111 0(Но8а. Свршетак тог разговора нећу да заиисујем. Помеиућу само да се ири крају изврнуо у дебату, да ли је бело-иаланачки град дојиста из римског доба, или је и њега зидала „проклета Јерина", јер је у истом „стилу" као и смедеревски град. Против тога стила наводиле с-у се танке римске цпг.пе, које се још виде у зидовима, и на којима мал да нема и белеге дотичног легијона. Пред каваном, где смо стали, беше иуно официра и тс готово све санитетских. Командири обеју нољских болница дринске дивизије јавише ми се, и рекоше : да је дивизија отишла Пироту, а да ће они до даље наредбе остати овде. У то ми се јави и нателник срески са молбом за упутства, одакле ће што да набави за етапну болницу, коју има да устроји у овој варошици. Док сам с њиме и са жељезничким лекаром г. Перековићем , који има бити и лекар етапе свршио посао, зовнуше нас на ручак. Кавана беше пуна официра, жељезничких предузимача, енжењера, радника Талијана, нижих чинова и војника. Ми поседасмо сви за један сто. Ручак беше формална .. Га1>1с сГ 1к")Гс С1 . само впно не беше најбоље. Срећом сам ја из раније знао , да у Белој Паланци има филијал Ђоке С. Нешића, из Ниша , а у њему иравог пеготинскОг вина са впњетом Арсе Јукића. Истина, платисмо дуило, али смо врло добро расположени устали од стола и кропули даље иут Пирота. Тако бесмо добро расположени, да ја и Даза почесмо уз пут епремати ражањ за зеца , који још беше у шуми, т. ј. стадосмо разговарати о администрацији, коју треба дати окрузима, које ћемо окуиирати, па иншалах, и задржат»г у Бугарској.... — Само да не паднемо у погрешку, коју смо учинили после другог рата , иославпш у ослобођене крајеве све сам ишарт чи новнички. — Да, онда смо кренули све што је у пензцјп, на расположењу, у недејству, па једва скрписмо какву такву