Otadžbina

2

Р 0 Д И Т Е Љ И

— Чудно је мени само како он сам да извуче прву нумеру! — рече Митар. — Е мој Митре! — рече чича Јова — па уздану, онда узе чутурицу иепред себе, ману њом на Митра, напи се па му је пружи. Митар се напи па пружи Срећку, а Срећко нама. Опет заћутасмо. Ко пали дуван он пуши и пљуцка; ал мени не може да поднесе. Досади ми се. — Где је Вошко ? — упитах. — Тамо, у вајату — рече чича Јова. Ја се дигох у вајат. Нађем Вошка где седи с матером, стрина Марицом. Крај њега стоји дупке пуна бела торба. Он се поднимио па ћути, а стрина Марица плаче. Вели му : — Па, рано моја, писмен си, богу вала — пиши мајци својој; само три речи !... Јави како ти је !... Па, онда, кућо моја, моли се увек богу да ти лепог здрављица даде. Вог ће помоћи рано моја!... Слушај свога старијега! Старији је — старији: он некад и прасне и викне, па богме, и удари — али ти, дико моја, претрпи.... Он ће онда видети иа ће рећи: „ово је поштено момче; он добро слуша" — па сепосле неће више на те налетати; и од других ће те чувати.... Па, онда, рано моја, чувај се и од оних проклетих каванчина; чула сам да има тамо неких несретница.... бежи од њих ко од чуме!... Па и са друштвом гледај што лепше можеш; ко ће ти се на нужди наћи ако друг неће ?... Са свима лепо; знаш шта веле стари људи : умиљато јагње и две мајке сиса!... А мајка ће се, рано, богу молити и дан и ноћ: да јој здрав ивесео дођеш!... Мајка неће сна имати, мајка неће мира имати.... гледај, рано моја, да мајку обрадујега.... Па, рано моја, немој да са дрзчитвом много тумараш и да се опијаш!... Чувај ту крајцару што ти је бабо дао; немој много трошити! Ти видиш како се код куће с новцем натеже.... Сам, вала богу, знаш колико само, преко године, за со дамо; а камо за обућу па за аљину, па за порезу и још којешта друго.... А нема цене ничему. Ко год