Otadžbina

књижевни пркглед

148

нродају или залажу какав део. У овој иородичној заједншш — задрузи — нема наследног права као ни у верским заједницама. По очевој или материној смрти деца могу наследити само поједине п кретне стварн, али она имају право на уживање плодова са заједничног земљшита по свом личном ираву као чланови сталне породице (ћтШе регрећаеИе). Пређе није задругу нигата могло растројити до смрти свих њених чланова. Девојка која би се из задруге удавала могла је добити по нешто мираза, али она овај није могла на основу неког права захтевати. Онај који би задругу напустио, губпо би сва права њених благодати. Како унутарњим тако и сп»л>ним задружним пословима управља старешина, који је илн по годпнама најстарији или иначе најспособнији њен члан." Доигав у Широко Поље он најире описује сељаке и сељанке у свпм појединостима, што но реч „од главе до пете." Велики економ а у псто време културпи историк, он види у девојачким коичама, у људс-ким нодвезама и жабицама, у шарама на зубунима или заирегама, у везу на пешкирима као и на назувицама, предмете оделитих расправа, а прожманн хуманис га пе може да се нажали, што све то с дана у дан пропада. Улазећи пак у задружно двориште он бележи све, што у њему внди. и његовом оку не може да се измакне, да је задружна кућа већа, леиша, чистија, богатија, но ннокосна; ушав пак у њу он вам описује зидове, миндерлуке, столове н столпце, пећи и све гато се у њима налази, а то све с таквим пијететом, као да има посла с најдрагоценијим стварима човечанства. Пратећи га, читалац мислп, да се налази у каквом храму. Писац дозиаје да задруга броји 34 главе од којих су четири пара, две удовице, чији су мужевн погинули у поеледњем, босанском рату. Заједничха се имаовина састоји из вигае од 100 рала ораће земље, 200 оваца, 6 коња, око .'!0 крава и волова и великог броја свиња, Многобројна живина сваке врсте опомиње овде на жељу Хенрика IV., „да сваки поданик пма по кокошку у лонцу." Око куће је воћњак Наспрам велике опште је куће мало нижа, али доета дугачка зграда и пред њом то.лпко исто дугачак докс-ат. На овој се „отвореној галерији" виде толико врата, колико има ожењенпх људи или удовица, а кад се нова млада доведе, онда се — ако нема празног одељења — зграда дозиђује и нова се врата отварају. У Србији а нарочито у Старој Србији место ове заједничке зграде има готово сваки пар своју етају. Писац улази у једну од ових ћелија, и једна од укућанака показује му готово сву своју спрему до најмањих ситница, које он не може дово.ђно да се нахвали. Тако исто брижљиво обилази он и разгледа житницу, казан. качару и т. д.