Otadžbina

144

КЊПЈКЕВНИ ПРЕГДЕД

Пошто је за тим још једну задругу посетио, пошто је видео коло и чуо девојачку песму, наставља он своја размпшљања. „Моја нова носета. вели оп, утврђује понова у мени оно повољно мишљење, које сам о задругама имао, п још већма појачава моју тугу за њиховпм пропадањем. Оне су од најбољег утицаја: оне боље обрађују земљу, јер имају више радних руку и више марве н > расположењу... Оне допуњују корпсти мале својипе п велике културе. Спречујући нагло парчање земље оне стају на пут сеоском осиромашавању, и чине излиигаим заводе за јавно доброчпнство. Узајамним надзором епречују оне кварење обичаја п умножавање злочина. А као :од што су оиштииски савези предходна школа за преставнички начин управе, тако исто спремају оне добре грађаве за општинску управу. Оне одржавају и ојачавају породичпа осећања, спречујући да се међу њиховим члановима развија себичност, коју код инокосника увек налазимо." Налазећи поред овпх још много добрих н корисних страна у задрузи он се најпосле пита: од куда то. да њпхов број свакпм даном опада? и налази за то нарочнтог узрока у новачењу, у жудњи за променом, коју тако зване „напредне" владе без разлога потиомажу. „Еп саз , вели он, се с[и1 ^ие 1ез 2ас1ги§ав с' е8± V атоиг с1и сћапдетеп^, 1е §'ои1; с1и 1ихе, 1'евргИ; (ГтбићогсНпаГшп, 1е зоиШе гГ тсНлчсћгаНзте еЛ -1е8 1еЈ;181а1;10П8 сИез »рго§ге881Ув8«, 8' еп воп4 1П8рп'еез. .Г:и С(ие1^ие рете а усиг еп 1;ои1; ( ес1 уегИ:аћ1е рго§гез.« За време ппшчевог првог пуговања задруга је бида у добром јеку у војничкој гранпци, но опа је тамо почела нагло да пропада, нарочито од 1874. године, кад је издан закон, који олакшава поделу. Место благостања, које се тамо под владом задруге пре двадесет годпна могло впдети, сад је настао јад и сиротиња, и села су се напунила бескућницима, јер је земља нрешла већином у каишарске, нарочито чивутске руке. Изгледа, као да писац у Београду није ништа могао да дозна о задрузи у Србијп до то, да округ шабачки у коме још има задруга даје сразмерно више војника но ужички, у коме су ове ишчезле (?). Он је помиње тек на путу ^пред Пиротом) за Бугарску, Задруга Ђенка Тодоровића из Гнилана, у чију је кућу писац узгред свратио, те се прихватио сарме уз добро вино, плаћа држави 200 динара нореза, има на 20 плугова ораће земље, 70 мотика винограда, 60 оваца и коза, 8 комада рогате марве, 2 коња и трн свиње. Писац нам не казује, колико ова задруга пма душа.