Otadžbina

152

КЊИЖЕВНП ПРЕГЛЕД

Због уског нростора књижевног приказа ми сио принуђени. да се овде одрекнемо пзлагања пишчевог о решењу народносног пптања између Немаца п х 1еха, Немаца и Пољака, Румуна и Мађара, Мађара и Хрвата, Бугара и Грка ит.д, но ћемо пзнети љегове мисли о решењу одн. вођењу овог питања код Хрвата п Срба с једне, н код Срба и Бугара с друге стране. На позив владике Штросмајера он, као што смо већ видели, долази у г Баково, и за цело време његовог тамошњег бављења владика не пропушта ни једног згодног тренутка, да преставнику европске науке п јавиог мњења што боље расветли положај и задатак хрватског иарода и католичке цркве. У њему Лавелеј видп с покојним пталијаиским министром Мињетијем човека, који је са свнм друкчи од других људи, човека, коме је у данашњици само Бизмарк по духу раван Мп смо далеко од тога, да славноме ђаковачком владици порекнемо ма и једну од његових велпких и многих заслуга за хрватски народ. По његовом казивању иаш писац прича , како је уважени владика иотиомагао књижевна иредузећа нашег Вука и .Даничића, као и Бугара браће .МиладшотшКа, који су у његовом стану ц живели п радпли , за.ито Ке му како српски так» и бугарски народ благодарнпм остатп. Он је усгановио у свом бого чзловском заводу катедру за изучавање старославеиског језика . он подиже библиотеке, оеннва музеје, купује и збира слпке за народну галерију у Загребу, установљава југославенску академију знаностп и уметности, дајуКи јој за основни капитал огромну суму, подиже н новчано осигурава хрватско свеучилигате — а то све из новца, који као духовни отац лобијабило од своје пастве, бпло са добара, којима епархија располаже, а којпма он примерно, каонајбољи, ио ном рукује. Он је ватрен и одан заштитник свога народа и језика му. кад има да се бори против тгђина. ЖалеКи се на поступке мађарске владе у иогледу увађања мађарског језика по школама он узвикује „минисгарство Ке се сигурно манути те заблуде, јер утувите да одавде па до которског залива и с далматинских обала па 40... српеко-бугарске границе влада једам једпни језик" а такав се језик не искорењује лако. При вечери владика говори о пробуђењу народне свестп код Срба и Хрвата и ми не можемо да пропусгим о, а да овде не приопштимо бар цајглавније из тога говора. „И овде је, као н свуда, вели владика, књижевно пробуђење претходило политичном— Мп Србо-Хрвати не имађасмо у почетку ни језика... Усиомене наше старе цивилизације и Душалово!' царства би.те су се веК потрле, и једпно , што је све беде п несреКе пре-