Otadžbina

154

књижевни 11реглед

дике задарско", и напомињући да је ова борба оправдана, он вели да не верује да је могуће, нити да ба требало желети, да исход борбе изађе у иатоличку корист, а уз то наводи речи из писма .једног свог пријатеља, доброг познаваоца јужних Словена, по којпма, „будућност ових зависп у велико од тога, да ли ће они уметн издићн своје племенске цнтересе над верским, прп чему решење питања лежи у велико у рукама ђаковачког владике." — Цело досадање тврђење пак како Лавелеја тако и самога владике стоји у чуднпватој опрецп са следећпм Штросмајеровпм речпма „за нашт милу стару Аустрију ја бих у свако доба дао свој живот. Ми, заиадни Славени можемо само иод њепим окриљем живеги. расгп и постављеним се идеалима примицатп." Из њих се впди у неколико н правац Штросмајеровог рада на верском пољу. Као што је познато, и као што смо ми имали прилике, да то на другом месту јаче истакнемо, католичанство је у средњем веку било узрок, што Босна никако није могла да стане на чврсту ногу; у њему има да се тражи објашњења и околности, нгго ова никад није могла чврсто и на дуже време да остане у заједници с ондашњом Србијом. а само је оно могло довести до оне верске анархије, која се најпре огледала у богумилсгву, а чија је последица бпло напуштање хрпгаћанства и прелажење у мухамеданство. Далеко од тога, да нашој браћп католичке вероисповеди ма што пребацимо , ми смо тврдо уверени, да католпчка иропаганда, вођена под туђим упуством. туђим срествпма и под туђом занггитом, никад неће помоћи да се до југословенског једпнства дође, већ ће му шта впше стајати на пут и можда његову могућност за увек искључити. То су већ увпдели и наша браћа Бугари, и један њихов увиђавнији преставник — Офеико†(псевдоним) велп у књизи ,.Македонпн т, време хплндогодишнииата на св. Методпн ( Пловдивђ 1885 " на сгр. 20—23 о томе следеће: Православље треба да бЈ-де словенско ; Словени треба да остану православни. То захтева како интерес појединих словенских племена тако и целине. Католичкп се Славени држе већином западне, католичке политпке, која је за све Славене кобна. Наш (бугарски) је спас у томе да оетанемо православнп Славенп. Православљу н Словенству нмамо да заблагодаримо за све што данас пмамо.... Поједина славенска племена пзгубила су стога што су прешла у католпцизам и своју народност Католичка пропаганда води се у Турској (а како је тек-у Босни и Херцеговини?) под аусгријском заштитом. Аустрпја даје на њу велике суме, а сам аустријски цар је председник друштва кога је циљ шнрење като-