Otadžbina

КЊВЖЕВНИ ПРЕГЛеД

155

личанства..." Дакле, Бугарп се веК боје католицизма, и ако је он од н.их много да.љи но од нас Алп мк за сад морамо оставптп ово питање на страну, па поћи даље нагаим путем. Као што смо горе видели, наш је писац до сад увек гонорио о сраско -хрва гском језику. Занпм.мшо је да тога назива нестаје у његовој књизи, чим у Босну улази, и где он говори амо о хрватском (/1ез зЈауез... п' ауапГ сГ аић'е 1ап§ие цие 1с сгоа!;е... Лз оп<; с-оикегуе 1' игз тотз 81а\ г е8а\ г ес 1а 4егтта180п сгоа 4е еп 1{сћ ... <1е8 в1ауе8 \ раИеп!; Г 1(Ноте сХе.ч Сгоа1ез е1 <1ен 81о■сепв, .... Тоиз раг!еп<; ехас1ешеп{; 1а тете 1ап§ие. 1с сгоаЛе и т. д.) У целој Боснн жнве дакле по њему (а то ће се уверење створити и код његових многобројних читалаца, који не познају стање н прилике из блнже) Хрвати, па и чиновници су већином Хрвати, Словинци , Чеси и Пољаци, — од јадних Срба нема нн трага ни гдаса, као да их у Боснн никада није нп било , н ако сам у повесничком делу казује да „су 630 год. по Христу дошли са севера Хрвати и заузели данашњу Хрватску, Славонију и северну Босну, 040 Срби, народ исте крви и нсгог језнка... заузев Србнју, Ј/ЈЖН1Ј Босну, Дрну Гору и Далмацију, од кога доба још и дпнас иостоје етннчке границ<>. а Зна се да је Босна нарочпто цветала под два своја народна в.тадаоца; баном Кулином п крал.ем Твртком, а у целом средњем веку, докле је нпсу Турци оствојплн, највећма је у њој било омрзнуто мађарско пме. Но мн се нећемо даље чудитн овом нзражавању нашег нисца, чим на ум узмемо, да је он у Сарајево био упућен на Шајмфлуга, који га је одмах п дочекао, и да је у рукама пмао Штросмајерово препоручно ппсмо (Шегае ра!,еп!;е8) за све католичке владике и свештепике, а да је још уз то најпре носетпо католичког митрополита Стадлера, коме је, као што нам нрпча пао у део задатак ,,да под папин штпт преведе хршпћане источне православне пркве- прп чему му нарочито стоји на услузи и „РаМоИгсћег НиК8уеге1п Гиг Бо.-ш п који се у Аустрнји образовао да нарочито у Боснп потпомаже католичку пропаганду. Стадлер се према нашем пиецу не уздржава да отворено о свом задатку говори. „Тешко је разумети сметње, велп он, нак<>је овде наилази наша пропаганда... и код самих хришћана псточне цркве, који ову не одвајају од своје народностн. Ако пм говориге о узвншености католицизма, они вам гордо одговарају: „ја сам Србин" п... захтеватп од њих да нгпустс своју веру значи за њпх толпко исто. као кад би им се рекло да се одрекну своје народности " Али што не може да се постигне